Алдерони

Назив за расу, коју су, поред расе Бранд, Првобивствујући створили у потрази за прилагођавањем живота на Руи, коју су они звали Колевка. Створени су у стотој години по руанском рачунању, а скоро уништени око 984. године, када Првобивствујући на челу са Чуламидом неправедно починише покољ над њима, након чега се преживели прозваше Месечевим народом. На крају првог раздобља, 1000. годинe, њихови остаци су стигли на острво Лум, када готово нестају из историје, јер су се затворили и поставили јаку одбрану на прилазу својих нових земаља, како никада више не би могли да доживе несрећу. И од тада су увек били мистерија и једна легенда за људе. Године 1100. оснивају краљевства Леминор и Лименор, која чине два нељудска краљевства у односу на десет људских. Тада постају Леминорејци и Лименорејци у зависности ком су краљевству припадали, али су одувек имали и сачували опште име Алдерон. Могли су да живе по више хиљада година. Били су веома лепи и високи. Сви су били одреда плаве косе и плавих очију, осим оних који потекоше од Елиндовог сина и показивали су интересовање и склоност ка музици и историји. Множили су се доста споро, волели су природу и све око ње и били су привржени лову. Пре него су избегли на острво Лум, живели су у Долини суза, на крајњем истоку континента Руе, на Великом источном полуострву.

Постојао је и мањи број црних Алдерона, који потекоше од Таландира, првог од своје врсте међу њима, јер он беше, како је већ речено, син Елинда Алдерона и људске жене Арлинде која беше црнокоса и црних очију. Насташе они у другом раздобљу, коса и очи им беху црни и никада ови црни Алдерони нису били у потпуности прихваћени од своје плавокосе браће у Леминору и Лименору, а сви су живели као чувари улаза у ова краљевства, на граници Ничије земље са Месечевом шумом, где је почетком трећег раздобља настала Црна кнежевина, названа тако због њихове различитости у односу на плавокосе Алдероне.

Краљеви Леминора и Лименора у почетку су имали само по једног сина, како не би било недоумице ко ће да наследи престо. Касније су увидели да је ово недовољно, јер се споро размножавају и да споро јачају, па су и они почели да праве више деце. Обичај наслеђивања престола је био на најмлађем сину из разлога како њихова владавина не би била кратка, јер би у супротном најстарији син најкраће владао. Такође краљеви нису чекали да умру, већ су због истог разлога сами и добровољно препуштали престо.

Када је пето раздобље завршено, након испуне пророчанства и устоличења Олмунда као узвишеног краља Руе, Алдерони су се поново ујединили са људима и отворили своје границе.