Роман епске фантастике до сада невиђен на нашим просторима. Од домаћег писца.
Назив за расу коју су, поред расе Алдерон, Првобивствујући створили у потрази за прилагођавањем живота на Руи. Створени су у 100. години по руанском рачунању. Након два рата против Брандова, првог и другог, у потпуности су уништени када их је остало свега пет стотина и 1000. године нестају из историје, бежећи из своје земље на север, све док се њихови остаци нису опоравили и у црном раздобљу појавили као Грундеборејци и поробљивачи потомака Првобивствујућих. Брандови су убрзо по одласку у Брандланд под вођством Фастмунда, што беше 150. године, проговорили својим језиком, језиком Брандова, који у ствари беше до непрепознатљивости искривљен језик Првобивствујућих. По изгледу су били изузетно ружни, чак одвратни, али по истраживањима су показивали скоро савршену прилагођеност животу на Руи. Били су грубог, храпавог гласа и тешко су говорили. Омањег и повијеног раста изазивали су чак и згражавање код Првобивствујућих. Полну зрелост су достизали тек неколико година по рођењу и множили су се невероватном брзином. Сви до једног од њих били су похлепни за знањем и науком, за умећем са оружјем, показивали су велико интересовање за владањем и доминацијом једни над другима као и међусобну завист. Волели су људске настамбе, а касније своје пећине и руднике и мало су марили за природу осим када су могли да је искористе. Касније се показало да су могли да живе веома дуго, чак до хиљаду година. Године 330., у току борби за превласт, Фастмундови синови, који су живели међу њима, су створили серум који им је многоструко појачао снагу и праг боли, а 400. године учинише их дупло издржљивијим и скоро неосетљивим на бол.
Пре него су нестали из историје, живели су у Брандланду, који се налазио подно Крвавих планина, са јужне стране.
Бранд кланови – како се на јужним падинама Крвавих планина Бранд раса, након пресељена по налогу Првобивствујућих, ширила, тако су се по лошој нарави овог народа формирали кланови. Ових кланова, по Фастмундовој смрти 200. године, беше укупно тридесет и два, а шеснаест највећих и најјачих, који су присуствовали првом сабору кланова звали су се овако: Црна рука, Источни ковачи, Тешки маљеви, Ватрени (ова четири клана знана су као источни кланови), Мрачници, Вране, Гвоздени, Пламтеће око, Зуби Кроноба, Умбарске змије (ових шест кланова знана су као централни кланови), Ружне главе, Оштрице, Сива стена, Сломљене лобање, Крвави ножеви и Пећинске звери (ових шест кланова знани су као западни кланови). И све их после борби за превласт, 350. године, покори и уједини Грунд од клана Црна рука, јер беше он најмоћнији од свих Брандова који су икада ходили Руом све док не нестадоше из историје.
Кратак осврт на кланове и њихове вође у борби за превласт:
(Источни кланови)
Црна рука (вођа им беше Грунд, који 350. године постаде краљ Брандова после стотину година борби за превласт. У тој борби од шеснаест вођа кланова дванаест је убијено, а тројица су му пришла и после уједињења владала са њим. Након уједињења, у Грундово име, Црном руком је, као јединим преосталим кланом Брандова, руководио Бартол).
Источни ковачи (вођа Борла, кога уби Морлог и његове најспособније ратнике и коваче, када му је отео један рудник. Наследио га је Рагдур који се поклони Грунду на првом сабору и који је потом по Грундовом налогу преузео клан Тешких маљева, јер им Морлога вођу уби на сабору Грунд).
Тешки маљеви (вођа Морлог, кога уби Грунд на првом сабору и потом их себи, а по Грундовом налогу, потчини Рагдур од Источних ковача).
Ватрени (вођа Брунд, који се поклони Грунду на првом сабору и који по његовом налогу поби вође свих малих источних кланова и потчини их себи).
(Централни кланови)
Мрачници (вођа Вард, кога у борби за превласт уби Грунд преко Дурмундових убица и његову главу постави на копље испред своје пећине, а клан припоји свом савезу источних кланова).
Вране (вођа Вранд, који приступи Бордолу после пропасти Шмарга на истоку. Када је Грунд други пут опседао његове пећине и руднике, 330. године, поклони му се, али га овај уби као несигурног поданика. Вране тада уђоше у састав источног савеза).
Гвоздени (вођа Шмарг, који је прихватио припајање Пламтећег ока свом клану, јер им вођу Дандура уби Грунд на првом сабору. Године 300. страдао у кланцу на истоку у походу на источне кланове, док је Грунд опседао Вране и Зубе кроноба).
Пламтеће око (вођа Дандур, кога уби Грунд на првом сабору сабору, после чега се у борби за превласт клан припојио Гвозденима и прихватио Шмарга за вођу).
Зуби Кроноба (вођа Сарван, који приступи Бордолу после Шмаргове пропасти на истоку. Када је Грунд други пут опседао његове пећине и руднике, 330. године, поклони му се, али га овај уби као несигурног поданика. Зуби Кроноба тада уђоше у састав источног савеза).
Умбарске змије (вођа Верден. Док је са својим ратницима помагао Гвозденима против Грунда, са леђа му Бордол од Оштрица поби и пороби цео клан, а он тада напусти Гвоздене и поклони се Грунду).
(Западни кланови)
Ружне главе (вођа Гладмор, кренуо у помоћ Вранама и Зубима Кроноба док их је Грунд по други пут опседао 330. године и настрада од руке Вердена).
Оштрице (вођа Бордол, који је у борби за превласт у инат Грунду постављен за вођу западних кланова. Године 280. изненада нападе Умбарске змије, док су се ови налазили на истоку у помоћи Гвозденима и неке поби, а неке пороби и потчини себи. Године 350., само годину дана после Битке за коначно уједињење Брандова, издаше га његови ратници и предадоше Грунду, који га у поштеној борби уби).
Сива стена (вођа Љузма, који погину 349. године у Бици за коначно уједињење Брандова као противник Грунда).
Сломљене лобање (вођа Даруд, који погину 349. године у Бици за коначно уједињење Брандова као противник Грунда ).
Крвави ножеви (вођа Џомак, који погину 349. године у Бици за коначно уједињење Брандова као противник Грунда).
Пећинске звери (вођа Комор, који погину 349. године у Бици за коначно уједињење Брандова као противник Грунда).
You cannot copy content of this page