Роман о планети Руа

На самом југу главне копнене масе Руе, ниче ово краљевство 1001. године као једно од 10 слободних краљевстава. И образова се оно око града Језерце које поста главни град краљевства.

На почетку, границе су му се на западу простирале око шуме Високи боровњак, на југу и истоку је излазило на обале Вендера и својим источним границама је заузимало целу западну обалу Мирног залива укључујући и луку Укроћено море. На северу границе су му се протезале до јужних обала Умбарског језера. Укупно, правцем исток-запад се простирало на око 360 километара а працем север-југ, на најширем делу, око 150 километара.

Први краљ му беше Оландер који лично даде име краљевству по Голденском који на месту Језерца основа испоставу након доласка Првобивствујућих. Оландер је увидео значај луке Укроћено море и за време свога живота и владавине форсирао је њену изградњу те је убрзо постала најмоћнији трговачки центар на Руи. Упоредо са луком форсирао је и изградњу јаке трговачке флоте. И лука и флота је Голанђанима доносила многе благодети и били су за то вечито захвални Оландеру који се код њих памти до дана данашњих као краљ који им је донео примат на мору и свим пловним водама и статус трговачке силе.

Из Високог боровњака су правили катран, као и Првобивствујући, а којим су трговали са свим краљевствима.

Због мирног залива и његове луке, на почетку су градили најбрже и најмоћније трговачке бродове и галије које су пловиле обалама Руе на исток до Залива угашене стене а на запад до Дубоког залива. У томе им је увелико помагао низ светионика на Западној заветрини које подиже Балдивен. Бродови су им споља били премазани катраном, који када отврдне, ствара тврд и непромочив слој, чинећи им трупове бродова најотпорнијим и најјачим.

Лука укроћено море постала је најважнија трговачка лука, јер су све линије Вендером ишле преко ње, као и линије које пловише пловним делом Умбара за Светлоград и све до источног подножја Белог граничника.

У каснијим раздобљима Голанда је постала и највећа ратна сила на мору а њена флота је задавала страх и трепет свима осталима.

Свакојаке животињске хране су имали у изобиљу а понајвише морских и језерских плодова и због захвалности за светионике, бесплатно су Денимару достављали свеже и сушено месо. На почетку, док се краљевство није проширило и задобило плодна подручја данашње северне и западне Голанде, оскудевали су у житарицама које су преко Умбара добављали из Аргада и Ниреје. Али су зато имали воћа и поврћа више него довољно за своје потребе.

Међутим, оно у чему су одувек оскудевали, то беше тврд грађевински материјал и драгоцености јер нису имали никаквих планина нити погодних рудника у близини. Управо због оскудице у накиту и злату у њима се створила завист према Ниреји, Болнору и Аргаду који су тиме обиловали и наплаћивали им по баснословним ценама. Једино никада нису били у зависти према Маралцима који су им давали кварцни накит у великим количинама у замену за мало живе стоке и меса.