Роман о планети Руа

„Кратка историја руанска” јесте прва целина сваког од делова романа. У првом делу романа (првој књизи), који је издат, говори се о првом раздобљу кратке историје руанске.

Прво је раздобље почело нулте године, која се рачуна као година доласка/постанка Првобивствујућих, па све до 1000. године, када нестају из историје, а замењују их потомци Првобивствујућих.

Пре тога, пошто је то основ свега касније што се догодило и на чему су се од другог раздобља рађале, живеле и умирале небројене генерације руанаца, прочитајте о три дана бродског дневника Џона Хартстона и религију и пророчанство Јоне Хадсона.

У овом раздобљу прочитајте како су се појавили Првобивствујући и како су радили на прилагођавању живота на Руи, коју су они звали Колевка. А као резултат тога, настали су Брандови и Алдерони, који се рачунау у њихову децу. Прочитајте како су им додељена нова станишта и где су живели, када су Првобивствујући донели одлуку да ове расе нису оно што су они хтели да постигну прилагођавањем живота. Због тога касније, а када је моћ и технологија Првобивствујућих стала, Брандови, под вођством краља Грунда, се покренуше и водише два рата против својих створитеља (који су до најситнијих детаља описани), што је на крају готово довело до њиховог истребљења и до нестанка Првобивствујућих. Ипак, пре њиховог нестанка, успели су у своме науму и створили су прилагођен живот на Колевци. Али то је само додаатно убрзало њихово пропадање и потпуни нестанак, а на крају раздобља заменише их потомци Првобивствујућих. Такође, прочитајте како се догодио неправедни покољ Алдерона, од стране Првобивствујућег Чуламида, у Другом рату против Брандова, што је довело до њиховог збега на острво Лум, где су касније основали два краљевства, која се рачунају у слободна краљевства Руе, али нису људска.

Прочитајте о носицу кода, његом родослову и зашто је он важан. Прочитајте о помоћи Алдерона, коју су дали Првобивствујућима у другом рату. Прочитајте о многим храбрим делима и великанима Првобивствујућих, који су касније од потомака Првобивствујућих проглашени свецима у својој новој религији.

Прочитајте о још много тога и уроните у узбудљиво прво раздобље историје планете Руе.

Извод из једне главе кратке историје руанске првог дела:

Наредних две стотине педесет и две године Првобивствујући обнављаше порушену Колевку, баш колико је и трајало Грундово заробљеништво. Беше то мукотрпан посао, никада приведен крају, јер они никада више нису могли да достигну своју величину и славу коју имаше пре Првог рата против Брандова и никада не успеше да се бројчано опораве од губитака у њему.

Исте године по завршетку рата, а то беше 498. године, врати се Халмад у Базу. Са њим пођоше Јарило, Ђурден, Фенрвел и Џарашик. Њих петорица беху једини преживели од свих управника испостава и управника Базе. Свој животе у рату даде Љевинда, која на дужности наследи Челмика издајника и паде од руке Рагдура при одбрани зида Шљункаре код испоставе два, Драговид при одбрани испоставе четири, када паде од брандовске стреле, Мајсен при одбрани испоставе, пет када му Верден после три дана и ноћи највећих мука одсече главу, Гвендор при одбрани испоставе осам, када паде у борби са Брундовом армијом и Ћелфит при одбрани Базе, када му лично краљ Грунд одсече главу. За Челмика издајника, бившег управника испоставе три, кога свргну Љевинда, после Халмадове забране да уђе у испоставу два, нико никада више не чу.

Прво што је урадио, Халмад одасла гласнике у све испоставе које беху без управника. Надао се да су се преживели људи окупили и организовали. У поруци је написао обзнану о крају рата и победи, те о потреби да дође по један представник из свих тих испостава да би се одржао састанак о договору за даљу будућност и обнову, као и о суђењу краљу Грунду за његова злодела због којих је цела Колевка патила.

Месецима се чекало на одговор и окупљање и коначно 499. године из свих испостава без управника стигоше изасланици, а они управници који преживеше рат већ су ту били. И организова Халмад састанак.

Један од ретких записа који су остали иза Првобивствујућих, а који ми, потомци њихови, преведосмо, док нам се још језик не промени у потпуности, беше и запис са Халмадовог састанка. Ипак после хиљада година, он није сачуван у целости, али нам даје јасну слику како се одвијао и шта се на њему дешавало.

За дугим столом на челу седео је Халмад. Са његове десне стране, Јарило, Ђурден, Фенервел и Џарашик, а са његове леве стране представници: Јурдош из Базе, Фандондор из испоставе два, јер сам Халмад водише састанак, Гендир из испоставе три, Рандол из испоставе четири, Рајсен из испоставе пет, син Мајсенов и Јавало из испоставе осам. На дну, у кавезима беху свезани Грунд, Брунд и Верден.

„Сазвах браћо овај састанак из два разлога.”, проговори тада Халмад.

„Први је како бисмо се договорили шта после рата и које напоре требамо да учинимо ради обнове. Други је да судимо Брандовима одговорним за разарања и покоље.”

„Али пре него почнемо, мислим како је од изузетне важности и изнад свега, да ми прво изаберемо новог управника Базе и вође свих испостава. Јер вођство нам је потребно, како бисмо сви равномерно поднели све напоре на обнови и како би обнова свуда равномерно показала знаке напретка. Да не буде забуне, ја сам пре Крваве битке, постављен само за војводу наше војске и ништа више, тако да избор вође мора да се деси сада и да то буде глас од свих нас за њега.”

„Размишљасмо о томе мој рођак Џарашик и ја.”, убаци се мирно Фенервел.

„И сложисмо се обојица да си ти тај који треба да нас води и зато ти признадосмо и војводство пре годину дана.”

Џарашик је ћутао и климао главом у знак одобравања.

„Јер ти си Халмаде поднео највећи терет овога рата. Најбоље си се организовао и потукао Брандове, док сви остали беху разбијени или под блокадом, као ми на северу и Јарило у Окружујућим планинама.”

„Тако је.”, убаци се Гендир.

„Наша госпа Љевинда и много од народа нађе спас у твојој испостави и ти нас сачека раширених руку као да смо твоји. Мој глас иде теби и ником другом.”

Мир се благо поремети, јер учесници састанка почеше тихо и позитивно да мрмљају.

„Хммм..”, гласно се замисли Халмад, закашља се како би мрмљање престало, па рече:

„А шта каже мудри Јарило? И он је поднео велики терет, мудро је повлачио кораке током рата, спасао многе и на крају крајева, да не беше њега питање је да ли би се Крвава битка срећно завршила по нас.”

А затим погледа директно у Јарила, чекајући одговор. И сви остали се загледаше у њега.

Има још у књизи…..