Марали

Ово краљевство доби име по Маршалу, једном од капетана Џона Хартстона на почетку историје који је колонизовао Колевку. Формирало се на крајњем југозападу Руе око главног града Пескограда. На престо Краљевства, 1001. године, први је сео Угонд који је по женској линији вукао порекло од Његина муњевитог због чега је међу народом био омиљен.

Краљевство беше мало и веома сиромашно јер се песак од Жеђоморе провлачио југозападом кроз ретку и слабо плодну земљу коју нису пресецали никакви речни токови. Водом су се снабдевали од извора где су правили бунаре а чували су их као само злато.

Испод песка Жеђоморе а и југозападно од ње у великим количинама су се налазли пешчари. Беху то стене, велике тврдоће, које су користили за своје грађевине. Такође од пешчара су вадили и кварц који су користили за израду накита.

Границе краљевства су се протезале од југозападних крајева Жеђоморе па све до Вендера, у облику квадрата димензија око 160 са 160 километара.

Ипак није им у почетку био тежак живот, јер због одличних односа са краљевством Денимар одатле су бесплатно добијали житарице, воће и поврће. Заузврат, у знак захвалности, су им слали кварцни накит.

Рибу су за своје потребе вадили из Вендера, а у замену за пешчар и кварцни накит из Голанде су добављали месо и живу стоку а из Лундора дрвену грађу.

Иако уз само море, баш због слабе пошумљености краљевства, никада се нису развили као морепловци јер су од дврета из Лундора градили само мале рибарске чамце и бродове који нису далеко залазили у Вендер. Својим малим трговачким бродићима, због практичности и брзине, робу су размењивали са Голандом и Денимаром.

Без обзира што су на почетку, иако сиромашни, имали све потребно, у њима није престајала да тиња жеља за плодним равницама и богатим рекама. И касније, када се краљевства буду раширила по Руи, управо та жеља биће предмет сукоба и ратова са Лундором, а за превласт над богатим пределима јужног Лундора.