Мурди

Раса наказних креација црних чаробњака из Марадога, престоног замка ватреног цара Мардога из Грундебора.

Створени су са циљем да буду без савести и немилосрдни, како би били главна сила Мардонова у остваривању његових најгорих замисли и коначном уништењу краљевстава Руе и људи.

Појавили су се за време Галимара црноубице, 6954. године, чиме су означили крај четвртог раздобља, а наредне 6955. године отпочело је пето, знано као и црно раздобље. Када се прерачуна, они су се појавили четири стотине двадесет година пре смрти Краља Валимара, која је била последица управо тих Мурда, у Бици хиљаду ватри.

Била су то бића незграпна за тихо кретање и одвећ недисциплинована за организовану борбу. Лако су се откривали и лако разбијали. Али су исто тако били снажни и страшни, па су на тај начин своје ратничке недостатке надомештали. Снажнији од најјачег људског ратника. Висина им се кретала до два метра, главе по правилу несразмерно велике у односу на тело и широке, са пљоснатим челом и обично кратким широким носем. Очи ватрено црвене боје и безизражајне, биле су дубоко и широко усађене. Кожа им је била тамно зелена, груба и чврста, као људски оклопи од штављене коже и сва прошарана квргама и крљуштима. Руке снажне и дугачке. С обзиром да су им грудни кошеви били велики и изразито проширени са бочних страна, руке им нису равно падале као код људи, него су од испупчених рамена кретала у косину, па су се савијале у лакту и пружале према земљи. Ноге су биле краће, али зато дебеле и мишићаве и заједно са широким грудним кошем, којим су удисали велике количине ваздуха, могли су да проведу у ходу или трчећи веома дуго не осећајући умор.

Верује се да је вода једина ствар које су се бојали, знајући да она уништава ватру из које су настали.