Ниреја

На самом почетку ово краљевство је било највеће и обухватало је сам центар главне копнене масе Руе. Име је добило по Нирџелу, капетану Џона Хартстона који на месту Светлограда основа базу на почетку историје. И сам Џон Хартстон беше ту до своје смрти у 101. години од доласка Првобивствујућих.

Протезало се на север од Светлограда тек око 75 километара. Западне границе су ишле уз Умбар. На истоку су му се протезале тик уз крајње источне обронке Елиндохина, који се тада називао ниске планине. На југу је допирало до половине Тундобија, односно око 220 километара од Светлограда.

Први краљ Ниреје, који ступи на престо 1001. године, у Светлограду као престоном граду, беше Зандар. Већи део потомака Првобивствујућих је окупио и населио у северном делу Тундобија, јер та тундра беше погодна за узгој стоке. Стога се у почетку Ниреја бавила у већини сточарством и предњачила је у томе испред осталих краљевстава. Поред тога, Зандар оста упамћен и по томе што је на обали Умбара подигао Сребрну луку и изградио низ мањих и већих бродова са којима је његовим током трговао са Голандом и Аргадом, а помоћу њих одржавао је и везе са истраживачком станицом на северозападу, коју Ардовен, његов чукун унук, назва Арнеја.

Поред тога ловили су велике количине рибе из Умбара које су имали толико да су је извозили на све стране у друга краљевства.

Северно и источно од Светлограда простране равнице су биле погодне за повртарске културе.

Дрвну грађу су добијали из шума које су местимично расле по пространствима Тундобија.

Захваљујући власништвом над Елиндохином, прозводили су велике количине злата које је вађено у бројним рудницима подно најзападнијих брда, што је Ниреју чинило једним од најбогатијих краљевстава.

Ниреја је имала све што је било потребно за живот. Недостајала им је једино грађа од најтврђег материјала, било да је у питању камен, вулканске или неке друге стене. Тога нису имали и увозили су из Кромдала, Ашмара и Узберата.

У каснијим временима, почев од четвртог раздобља, краљ Ниреје је био и узвишени краљ Руе.